Top Headlines

Ponekada pojedini mediji i publicisti povezuju mrežni marketing sa različitim sektama i zatvorenim grupama.

U velikom broju slučajeva radi se o kampanjama konkurentskih kompanija iz klasične trgovine, marketinških i medijskih kuća sa ciljem da se kompromituje galopirajući razvoj i širenje industrije mrežnog marketinga širom sveta.

Kao najčešći argumenti spominju se "zatvorenost sistema (registrovani potrošač), manipulisanje sa članovima koji vrbuju nove kandidate u mrežu. Sponzori se poistovećuju sa guruima koji ispiraju mozak sledbenicima na masovnim skupovima i navode ih da rade za njihove interese. Okupljanja i seminari se nazivaju masovnom hipnozom. Motivaciona obuka i programi razvoja ličnosti i podsticanje pozitivnog životnog stava udaljavaju pojedinca od realnog života i njegovog socijalnog okruženja".

Uvidevši besmislenost povezivanja sa verskim sektama hiljade kompanija koje se svakodnevno u svetu opredeljuju za poslovanje putem mrežnog marketinga, poslednjih godina kriticari uvode termin "finansijska sekta". Njeni članovi su "zatvoreno drustvo opčinjeno boljim zivotom, profitom i pozitivnim razmisljanjem koje manipulise sa pojedincima navodeci ih da kupuju proizvode od čega imaju interesa samo uske grupe, a zajednica je u celosti oštećena"(!?)

Neka sledeće činjenice ukažu na opravdanost ovakvih tvrdnji:

* Mrežni marketing je legalna privredna grana koja se izučava na svim univerzitetima i poslovnim školama u svetu. · Veliki broj kompanija posluje na ovaj nacin. Tu spadaju i neki od najpoznatijih svetskih proizvodjača, čiji su brednovi sastavni pratilac gotovo svakoga domaćinstva. Da li su rukovodioci ili vlasnici nekih od kompanija pripadnici pojedinih sekti ili zatvorenih društava to je već njihov licni problem. Da li se zabranjuju ili kritikuju kompanije iz tradicionalne trgovine, ili se ne gledaju filmovi i sportske manifestacije čiji su protagonosti dokazano pripadnici razližitih sekti? Naravno, značajno je uvek proveriti da kompanija sa kojom se želi uspostaviti saradnja pod plastom mrežnog marketinga ne krije neke ilegalne i sumnjive delatnosti.
* Kritikovani sistem obuke i motivacije u mrežnom marketingu nije nikakva novina niti specificnost ove privredne grane. Na istovetan način velike kompanije obučavaju svoje radnike, primenjuje se u ministarstvima, sportu, prosveti. Da li postoje velike kompanije koje ne proslavljaju svoje uspehe na zajedničkim druženjima?
* Da li postoji sistem zatvorenosti i staleškog organizovanja u drugim profesijama poput političkih stranaka, lekara, advokata, inžinjera, malih preduzetnika koji se okupljaju na svojim seminarima i kongresima?
* U mrežnom marketingu ne postoji sistem obaveze, hijerarhije i vodja. Svako je sam sebi gazda i opredeljuje se za obuku koju želi i saradnju sa sponzorom koji mu odgovara. Ako se sponzor poštuje i veliča onda je verovatno razlog u njegovom iskrenom angažovanju na obuci i pomoći svojim saradnicima. A, ima li ičega prirodnijeg od toga, jer je uspeh i zarada sponzora direktno zavisna od uspeha saradnika.
* Timski rad, koji je osnova mrežnog marketinga, ključna je karika savremene civilizacije.
* Slobodna volja i ostvarivanje ličnih ciljeva svakog pojedinca osnovni je pokretač izgradnje mreže. Za čije ciljeve i sa kakvim slobodama savremene kompanije motivišu svoje zaposlene da iscrpljujući dokazuju svoju konkurentnost i odanost firmi?
* Da li ima nešto prirodnije od želje da se bude uspešan, bogat i slobodan. Mrežni marketing je jedinstvena prirodna grana gde se uspeh i sopstveni ciljevi ostvaruju jedino ako se pomogne dovoljnom broju osoba da oni ostvare svoje lične ciljeve. To je jedini poslovni sistem u kome na vrhu ima dovoljno mesta za svakoga sa dovoljno velikim snovima, istrajnošću i ljubavlju prema ljudima.
* Na kraju, "ekonomske sekte" omogućavaju izuzetno rasterećivanje i bogaćenje svakoga društva. One mogu rešiti problem nezaposlenosti i niskog standarda, podstičući porodični posao "iz kuće", koji svako može da započne i obavlja bez prethodne obuke. Savremeni način marketinga povećava industrisku proizvodnju jer ubrzava prodaju, puni poreske kase i sve to kroz negovanje veštine dobrih medjuljudskih odnosa, pomaganja i razumevanja. Samo veliki broj, bogatih i uspešnih pojedinaca može stvoriti bogatu i prosperitetnu zajednicu. Strah od toga mogu da imaju samo monopolisti.

Razvijene zemlje imaju precizno razradjene zakonske okvire koji sprečavaju zloupotrebe. Priramidalni sistemi su nelegalni načini bogaćenja strogo zabranjeni u većini zemalja. Njihova osnova je tok novca iz baze prema vrhu na kome se nalaze začetnici piramide.

Za novac koji se uplaćuje ne dobija se roba ili usluga, ili je realna vrednost roba i usluga daleko ispod sume koja se uplaćuje. Zadatak je da se u takav sistem neprekidno regrutuju novi ulagači. Novac se kreće prema vrhu i samo oni koji su bliže njemu zaradjuju. Kako se piramida širi, mogućnost gubitka uloga je veće jer će se kad tada lanac unošenja novca u piramidu prekinuti. Na sličnim osnovama rade i "piramidalne banke" sa nerealno visokim kamatama za koje je nemoguće sobezbediti pokriće u legalnim tokovima novca.

Mrežni marketing, kao legalni sistem poslovanja, uvek ima proizvod (robu ili uslugu) realne tržišne vrednosti. Od cene prodatog proizvoda izdvaja se deo (u WNT Club-u on iznosi 37%) namenjen za isplatu registrovanim potrošačima na ime marketinga putem preporuke. Kolika će biti zarada pojedinca iskljucivo zavisi od njegovog rada, a ne od mesta u mreži. Po pravilu 1/3 članova mreže zaradjuje više od osoba uključenih pre njih. Najveće zarade se ostvaruju kada se većem broju na sebe direktno uključenih osoba pomogne da ostvare menadžerske pozicije sa svojim mrežama. Kako se kroz mrežu na prirodan način kreće realna roba ili usluga prema bazi, a novac prema firmi nema razloga da se prekida tok novca. Registrovani potrošači nisu oštećeni jer oni za svoj novac dobijaju konkretne proizvod, koje bi i onako kupovali putem tradicionalne trgovine. Zarada je samo posledica pametnog i sistematskog angažovanja na širenju informacija o proizvodima i sistemu poslovanja čime se povećava promet i stiču uslove za isplatu proviozija.

Postoje i legalni piramidalni sistemi, kada je reč o zaradi ili platama. To su sve klasične kompanije u kojima se plate dele prema odredjenoj hijerarhihi i ne postoji mogućnost da na primer čistačica ima veću platu od šefa ili direktora. U mrežnom marketingu raspodela primanja je po tzv. horizontalnom sistemu gde bez obzira na položaj u mreži(kada je neko uključen) prihodi su odredjeni na osnovu prometa grupe, a on je opet odredjen sa brojem obaveštenih i uključenih osoba i daljom motivacijom da se i one obuče i angažuju u prenošenju informacija svojim prijateljima i poznanicima.

Na ilegalne piramidalne sisteme upućuju sledeći podaci:

* Nepostojanje konkretnih proizvoda ili usluga već se samo zahteva ulaganje novca pod plaštom nakakvih investicija.
* Ponudjene robe i usluge su samo simbolične ili su značajno precenjene u odnosu na trzišne vrednosti. U pravom mrežnom marketingu proizvodi su povoljnijih cena nego što se za isti kvalitet dobija u maloprodaji.
* Pristupnina (članarina) je izuzetno velika. U većini razvijenih zemalja visina članarine za uključenje u sisteme mrežnog marketinga je strogo zakonski limitirana do nekoliko 100$.
* Tajanstvenost sistema, posebne procedure za dobijanje informacija, odsustvo kućnih sastanaka, već se prezentovanje programa isključivo vrši preko informativnih večeri koje organizuje kompanija.
* Sistemi obuke su mistifikovani i njihove cene su nerealne (preko 1000$ za seminare ili knjige i audio programe)
* Isplata provizija je van legalnih ekonomskih tokova.
* Kompanija koja propagira sistem nije registrovana u profesionalnim udruženjima direktne prodaje ili mrežnog marektinga. Nažalost ovakva udruženja još uvek ne postoje u pojedinim zemljama u razvoju.

Pri opredeljivanju za kompaniju, sa kojom će se saradjivati pri izgradnji sopstvenog biznisa u mrežnom marketingu, potrebno je voditi računa o sledećim čenjenicama:

* Veću sigurnost pružaju kompanije koje uspešno posluju po sistemu mrežnog marketinga duže od pet godina.
* Pristupnina je minimalna i za nju se dobija odgovarajući propagandni ili edukativni materijal.
* Da su proizvodi visokog kvaliteta, predstavljaju izvesnu orginalnost na tržištu i ne mogu se naći u tradicionalnoj maloprodaji.
* Veću mogućnost pružaju potrošni proizvodi koji se svakodnevno koriste.
* Cena proizvoda je prihvatljiva za veći deo populacije.
* Proizvodi se mogu lako naručivati putem poštanske dostave.
* Kompanija posluje u većem broju zemalja po globalnom sistemu.
* Kompanija poseduje kvalitetan sajt na internetu.
* Proveriti sistem obuke koji pruža kompanija i/ili sponzorska linija na koju se uključujete; da li postoje propratni pisana i audio-vizuelna učila i programi, da li se redovno organizuju informativne večeri i seminari za graditelje mreže.
* Da li sistem poslovanja kompanije (marketing plan) podstiče direktnu prodaju proizvoda ili izgradnju potrošačke mreže.
* Proveriti poslovanje kompanije u poslednjim godinama kao i to da li je član profesionalnih udruženja (ako ona postoje u vašoj zemlji).
* Legalnost isplate zarada.
* Dobro proučiti poslovni sistem i u kojoj meri je dostupno ostvarivanje značajnijih zarada. Dobar pokazatelj je i broj osoba na višim, menadžerskim pozicijama, a posebno broj novih menadžera u poslednjim godinama.
* Nije povoljno ako se isplata zarada na bilo kome nivou uslovljava sa ličnom kupovinom.
* Kakvi su sistemi dodatnih stimulacija i nagrada.

Elektronska trgovina (E-comerc) doživljava punu eksploziju tokom 90-tih godina 20. veka kada zaživljavaju prvi komercijalni sajtovi na internetu i pojavljuju se " on line" kompanije popularno nazvane ".com"

Tvorci sajtova za pretraživanje i internet kupovinu su mlade osobe, studenti koji su u kratkom periodu postali milijarderi. Na donjoj tabeli data je rang lista najbogatiji ljudi sveta sa kraja 1990 god. i oblasti u kojima su to postigli.

ZAKON RASPODELE BOGATSTVA 10% ljudi uvek i u svakoj oblasti poslovanja poseduje 90% od ukupne sume novca.

U USA ima registrovanih preko 7.000 000 milionera i godišnje se povećava za 15-20% i preko 200 milijardera. 20% potiče iz mrežnog marketinga Početkom 2000. dolazi do velike krize i pada vrednosti akcija " .com" kompanija. Prezasićenost interneta komercijalnim sajtovima zahteva ciljanu informaciju koja će precizno upućivati pojedince da pogledaju baš odredjene adrese.
Upravo tu svoje mesto nalazi mrežni marketing. Najsavremeniji način trgovine (E-comerc) i najefikasnija vrsta marketinga(preporuka prijatelja prijatelju) omogućava običnom čoveku da zahvati žnačajni deo kolača koji obećava razvoj industrije elektronske trgovine. Istovremeno globalna svetska mreza (www) pruža neverovatne mogućnosti komunikacije i obaveštavanja velikog broja osoba širom sveta o proizvodnom programu i poslovnom sistemu kompanija iz oblasti mrežnog marketinga.